Rakije
Žestoko alkoholno piće koje je na Balkan stiglo sa Turcima u 15. veku, ali kao lek. Velika popularnost rakije na ovim prostorima porasla je tek krajem 19. veka, kada je većina vinograda u Srbiji uništena filoksreom pa je proizvodnja vina opala. U tom periodu u Srbiji se popilo više rakije nego vina. Od tada je upotreba rakije sve više rasla pa se o njoj danas govori kao o tradicionalnom piću sa ovog podneblja.
Rakiju su pili i srpski ustanici, pila se i u Kraljevini Srbiji. Na svetsku izložbu u Parizu 1889. iz Srbije se, između ostalog, šalje i pet vrsta rakija – šljivovica, komovica, trešnjevača, kruškovača i klekovača, a 11 godina kasnije, takođe na svetskoj izložbi u Parizu, ocenjeno je da ponudu Kraljevine Srbije najbolje karakteriše „srpska šljiva kao i od nje napravljena šljivovica”. Međutim tek 2007. godine je srpska ‘Šljivovica’ i zvanično dobila državljanstvo kada je zaštićena kao srpski brend.
KAKO JE NASTAO NAZIV “RAKIJA”
Naziv “rakija” u srpski jezik je ušao iz turskog, na kome se isto piće zove “raki”. Turci su kod nas uveli i bakarne kazane, bez kojih je danas nemoguće zamisliti najbolju srpsku rakiju i ostala žestoka voćna pića. Po srpskim kafanama i restoranima uvek se prvo pita za “domaću” rakiju, ali ipak, u našoj zemlji postoje i odlične industrijske rakije.
OD ČEGA SE PRAVI RAKIJA?
Rakija se pravi od raznih vrsta voća – šljive, jabuke, kajsije, dunje, kruške, grožđa, smokve, maline, kupine. Koristi se za likere poput višnjevače i orahovače, a veoma često se u nju dodaju razno lekovito bilje (travarica, komovica i kleka) i med (medovača), kako bi se poboljšao ukus i kvalitet. Po svojim osobinama slična je vodki i brendiju, a mnogi smatraju da određene vrste ove žestine mogu da pariraju viskiju. Neretko ćete čuti Balkance da se “kunu” da je rakija bolja od viskija. Naravno, o ukusima ne treba raspravljati. Činjenica je da i rakiju i viski treba konzumirati veoma umereno.
Najbolja je ako imate prijatelje. Opasna je ako vam je ona jedini. To je rakija.
Rakija i tradicija
Upoznali ste se veoma rano – kada si imao pet godina baka je umočila prst u čašicu šljivovice za ručkom i dala ti da probaš, verovatno smatrajući da je bolje da se što pre navikneš. Sa sedam su te prvi put umotali u obloge natopljene rakijom da ti izbiju temperaturu. Sa deset si naučio gde stoje zalihe, što će biti jako korisna informacija nekih šest, sedam godina kasnije. Siguran sam da nikada nisi bio na slavi, svadbi, krštenju ili bilo kojoj proslavi u Srbiji gde se nije služila rakija. Čak i ako se nađeš na venčanju dvoje bivših alkoholičara na kome se ne cirka, sve što treba da uradiš je da u uglu pronađeš ujaka i dve kile komovice koju je uštekao ispod stola.
To je prosto tako, bez rakije se ne može, ona je član porodice, komšija, sugrađanin, zemljak, prijatelj ali i mnogo, mnogo više od toga. Dobro se snalazi u velikom društvu, ali odlično i samuje. Ponekad te jedino viljamovka razume, ali to je zato što ste previše vremena proveli zajedno pa niko drugi nije u stanju da prevede to što pokušavaš da izgovoriš poslednjih sat vremena. Znam, ne sećaš se da si je u oči gledao, za ruku držao i stihove o ljubavi recitovao. Da si o večnoj ljubavi govorio a ona sa osmehom na licu razmišljala da li ćeš se tih reči i sutra sećati. Ali ne brini, niko ti nije zamerio, jer je to samo naša rakija.
“Inteligentan čovek je nekad prisiljen da se napije da bi provodio vreme sa svojim budalama.”
Ernest Hemingway
Dunjevača
Kajsijevača
Viljamovka
